Puasti dana današnjega! Dolazin ja u školu i nema, ne, sve neke face nepoznate. Ka ono, di je ekipa? Sve nešto čudno.
U holu stoji Krnjo. Krnjo je bijo snig, led, snjegovič i lopata. Ogradilo ga da ga mi ne moremo dirat. MAAŠKAAREEEEEE !!!!!
U razredima puno Spajdermena, Supermena, Gusara, Princeza, Bubamara, Vojnika, Zgodnih cura, Štrunfova, Nindža, Vištica, Čarobnjaka. Svaštarija ludilooooooo. Kose vake, nake, crvene, bile...
Jedan lik nosa letvu okolo, smij, cika, vika, pa neke trudnice se gegaju (ja mislija da je Seve svratila), pa nakita džindža ba bling ča čing koliko oš. U veceju neke druge žemske...oš čiste oš šporke... I bilo je dosta čupakabrasa, darkera, crnjaka, emoa, gerijatrije... Imali smo nastavu, ali predavali su nan neki profe ka ono jesu naši profe ali su drugačiji.
Onda se priko razglasa čula Optužnica Krnji. A jesu ga uvatili! Čitala je mala prvašica.
I onda je bijo odmor pa smo mi dica izašli vani. Nismo išli po marende jer su nan mala srca lupala kad smo vidili nositelje projekta Krnje: Antonija, Andriju, Ivanu i Teu kako Krnju iznose vanka visoko visoko. Oni ga nose a ono pada snig po njima.
Čudesa!
Onda su Krnju stavili tamo i onda je doša Snijeg i užgala Krnju.
Koja lomača brale, kako je dimilo i kako su jezičci vatre plesali (ujmeee valjda ovo čita moja uči iz hrvackog pa će blokat kad vidi ovu a li te ra ci ju). Male učenike su čuvali redari-baunseri iz velikih razreda.
Mi smo se veselili. A baš smo se lipo veselili.
I jesmo slatki, nema nas zemlja!
Maškare, ća mogu maškare !!!
JESTE LI ČULI NOVOST,
VJERUJTE BEZ ŠALE:
NIJE BILO ŠKOLE ZA UČENIKE MALE!
NE KRIVIMO NI BRACU NI SEKU,
NI NEĆAKA NI SUSJEDA;
KRIVIMO KRNJU !
I NEKA KRENE BESJEDA:
OPTUŽNICA KRNJI
- ZA ZALEĐENE KOLNIKE
I KLIZAVE PLOČNIKE.
- ZA HLADNE DANE
I SATE PROĆERDANE.
- ZA MOKRE POSTOLE
I DANE BEZ ŠKOLE.
NEĆEMO TE KRNJO ČUVAT
JER ĆEMO NA PROLIĆE PUVAT!