O JEDNOM STRAŠLJIVOM MIŠU

- Daj mi reči, pužek, je l' ta sova zbiljam odhujala? Ne bu valjda pak sim dozujala?!
- Ne, mišiću, stvarno je nema, ali da te zgrabi, ozbiljno se sprema. Mogla bi se i vratiti, maleni moj! Sove ti rado love mišji soj.
- Joj, pužek, naj kričati tak' glasno! Em je to i meni jasno.
- Ha, ha! Reci mi, strašljivče, gdje si se to skrio? Zar si cijelo vrijeme u blizini bio?
- Tu sam ti se, pužek, šćućuril ispod klupe i tresel se od straha zbog te sove glupe.
- A kako to da se nisi na vrijeme skrio? Tako nepažljiv biti stvarno nisi smio. Zašto ne spavaš kod svoje kuće?
- Doma sam ti, pužek, spaval jučer, a danas sam kak strela z Markuševca pojuril i pred pol vure do Maksimira dokuril. Štel sam si tu noćas prespavati i sutra v miru zoološki vrt razgledavati, al' me je ta sova odnekud vrebala i -kaj je-je!- skoro me ukebala.
Baš ti fala kaj si me spasil i tak' se lukavo sovuljage otarasil!
- Da, zbog tebe sam sovino prijateljstvo na kocku stavio: pred njom sam se sporijim nego što jesam pravio. Osim toga, poslao sam je gladnu na spavanje.
- Pa sam si rekel da joj škodi prežderavanje!- No, dobro, ti to ne razumiješ, mali! Sad se lijepo ispod klupe izvali i odspavaj do jutra. Vidimo se opet sutra!
- A, ne, pužek, ja se v pidžamu ne skidam; iz ovih stopa nazaj v Markuševec kidam.
- Pa zar ne želiš sutra zoološki vrt razgledavati?
- Je, kak' da ne! Naj me, pužek, zafrkavati! Fala ti kaj si me štel primiti za gosta, al' Maksimira mi je za navek dosta. Žal mi je samo kaj nisam dospel slona prestrašiti.
- Ha, ha! Ali je zato sova tebe uspjela dobro potprašiti! Reci, misliš li ti stvarno da se slon tebe malenog boji?
- Je, neg' kak'! Tak u svim mišjim knjigama stoji.
- Ha, ha! To su ti bajke za mišonje male. Nisu sve knjige ozbiljne; neke se i šale!
- Joooj! Kaj mi to pripovedaš?! Ko bi rekel da si pametnejši neg' kaj izgledaš!
- Aha, ti si me prema vanjštini glupim prosudio prije no što si se uopće upoznati me potrudio.
- Ne buš se sad valjda naduril na mene? Kaj si mam poklopil te svoje antene?
- Briši, mali, i nemoj me više nasmijavati; vrijeme je da obojica idemo spavati.
- Idem, idem, pužek, i još ti jemput fala! Ak' buš kad dopuzal do mojega frtala, obećavam ti da buš se v mojoj rupi osećal dobro kak na svojoj klupi.
- Hvala ti, maleni, i čuvaj se mačaka i sova, a drži se podalje i od slonovih kljova!
- U ovom Maksimiru nikad mira.Ako slon ne tuli, onda zrikavac svira.
- Tiše, klupo, zriko bi se mogao uvrijediti!
- Od ovih ću galamdžija prije vremena osijediti!