Marko se jako veseli kad mu baka dođe u posjet. Ona zna toliko lijepih priča da ne bi stale ni u sve knjige svijeta.
- Što ćeš mi danas pričati, bakice?
- Ništa! Izgubila sam pričalicu.
- Izgubila si pričalicu? - čudi se Marko.
- Da, da, kad sam plaćala kartu u autobusu, iskočila je iz novčanika i izgubila se u gužvi.
- Idemo je potražiti, bakice!
- Ne možemo, zlato moje. Ta nevaljalica je već preko sedam gora i sedam mora. Zaključala se u dvorac sa sedam brava ispred kojeg stražari sedam lavova.
- A što će tamo raditi, bakice?
- Škakljat će dvoglavog zmaja sve dok joj ne ispriča sedamdeset sedam priča, a onda će veselo skočiti natrag u moj novčanik.
- Oh, pa ta pričalica uopće nije nevaljalica. Ona je samo otišla po novu priču za mene.
- Po sedamdeset sedam priča, zlato moje! - nasmiješi se baka.