Glasnik sreće

mala je

bubamara,

a nije znala

niti osjećala

da mene

sreća neće.

Jednostavno je došla,

na dlan se spustila,

crvena krila sklopila

i udomaćila se

na mome dlanu.

Drugi bi se oduševili

ali ja nisam bio sretan.

Nisu me usrećili

bubamarini pokreti

niti njezina krila

no ona se udobno smjestila

i nije pokazala namjeru

da odleti. 

Hodao sam ulicom

sa otvorenim dlanom

i bubamaricom

na  njemu

i bio sam sve ljući

dok nisam sreo frenda

koji je poskakivao

radujući se bubamari

i novopridošloj sreći. 

Lagano je pružio dlan

da bubamara njemu dođe,

prenese mu sreću

i uljepša dan.

Pitao me je da li ju

zadržati želim?

Ja sam otresito rekao: „Neću“

tako mi je prijatelj

ukrao moju „Sreću!“