Dvije klupe ispred mene

sjedi jedan mali, plavi,

ja se pravim da ne volim

kad me on sa pričom davi.

Pa se pravim važna strašno,

pogled lijevo, pogled desno,

svakom osmijeh slatki šaljem,

plavog malog ne poznajem. 

A on ne zna, što ja znam,

u meni je sad dar-mar,

rekla bih mu da je pravi,

ali neću jer se bojim

da će počet' da  se pravi! 

Zato gledam druge dečke,

s njima zbijam sitne šale

i ne nosim više kečke.

Jer taj dečko mali, plavi

baš za njih me voli vući

onda ću ga morat' tući.

Zezat će me djeca sva:

„Pogledajte što je nova

-tko se tuče taj se voli!“ 

Mene takva pjesma boli,

jer ne želim da se zna

da baš NJEGA volim ja.