U školi smo učili imenice. Odjednom, začuje se kucanje na vratima. To je bila nova učenica našeg razreda! Odmah sam se u nju zaljubio! Sjela je pokraj jednog Marka, a ja sam bio ljubomoran pa sam na pauzi zatražio da Ana sjedi pokraj mene.
Učiteljica mi je rekla: "Renato, Ana može sjediti sa tobom samo ako budete prijatelji."
Ja sam se veselio i rekao učiteljici: "Hvala vam puno!".
I tako smo naučili imenice. Ana je sjedila pokraj mene, a ja sam blistao od sreće!
Drugi dan smo učili zamjenice. Na pauzi je Ana nešto crtala na papiru, a ja sam se pitao što to ona crta.. Ja sam se igrao s prijateljima i odjednom se začulo: RING-RINGGG! Zazvonilo je zvono i svi smo se vratili u razred. Ugledao sam nešto na stolu. Pisalo je:''Od Ane''. Otvorio sam pismo i nisam mogao vjerovati svojim očima!
U pismu je pisalo: ''Jako te volim i zaljubljena sam u tebe''.
Još jednom sam pročitao pismo i odlučio da to nikome neću reći.
Kad sam došao kući, mama je rekla da ima iznenađenje za mene. Opet nisam mogao vjerovati svojim očima! Dobio sam laptop!
Ana isto ima laptop pa ćemo se moći dopisivati! Odmah sam napisao zadaću i ručao, pa sam onda sjeo za laptop. Baš u to vrijeme je i Ana bila na laptopu! Počeli smo se dopisivati o školi, o današnjem pismu...Svašta smo pisali! I tako je prošao dan... Drugi dan smo Ana i ja zajedno išli u školu i držali se za ruke! Pod satom matematike sam radio i rad predao učiteljici, a kad je i Ana predala svoj rad, smo pričali i igrali se...
Kad sam se vratio iz škole, otišao sam u svoju sobu i razmišljao: ''Imam jedan prsten koji bih rado dao Ani. Hoću li joj dati prsten ili neću? Ma, dati ću joj pa šta bude!"  Čvrsto sam odlučio.

I tako je prošao još jedan dan. Sanjao sam Anu... Poželio sam da taj san nikad ne prestane!
Ponovo smo zajedno išli u školu. Malo sam se sramio na pauzi zbog prstena, ali sam svladao sramežljivost. Dao sam Ani prsten i rekao: ''Ovo je za tebe, Ana.'' - i brzo sam pobjegao negdje gdje me neće naći! Morao sam se vratiti u učionicu. Opet sam se sramio... Tada mi je Ana rekla: ''Hvala ti puno, Renato! To mi je najljepši poklon!''
Vratio sam se kući sa blistavim osmijehom na licu. Rekao sam sebi: ''Što sam mogao, mogao sam!''