Kralj Mida bio je pohlepni Frigijski kralj koji je za sebe mislio da je jako mudar, pa je često upadao u nevolje. Tako je jednom učinio uslugu bogu Dionizu, a ovaj mu je omogućio da se sve što dotakne pretvori u zlato. Mida je postao silno bogat, no uskoro je shvatio da ne može ni piti niti jesti, jer se i hrana koju bi dotakao pretvarala u zlato. Mida je danima i noćima moilo Dioniza da ga oslobodi tog njegovog dara, sve dok se na kraju Dioniz ipak nije sažalio i rekao mu: "Želiš li se osloboditi dara koji sam ti poklonio, idi na izvor rijeke Paktola i u njemu se okupaj. Izvorska voda Paktola isprat će s tebe svu pohlepu zlata." Mida je poslušao savjet i konačno bio oslobođen, a rijeka Paktola još i danas u svojim vodama nosi zlatne grumene.

Potom je jednoga dana kralj Mida prolazio šumom i naišao na natjecanje u sviranju između Apolona, boga glazbe, i Pana, boga šume. Apolon je svirao u svoju liru, a Pan u frulu. Iako je Apolon pobijedio, kralj Mida je glasao za Panovu svirku. Apolon se uvrijedio i rekao: "Po meni, tvoje te uši varaju. Kaznit ćemo ih!" I istog trena je učinio da su Midi narasle magareće uši!

Kralj Mida je otišao svom brijaču i rekao da mu napravi frizuru koja će sakriti magareće uši i da čuva tajnu, Mida je nosio i krunu napravljenu tako da mu skriva uši. Brijač nakon nekog vremena nije više mogao čuvati tajnu, pa je iskopao rupu i u nju šapnuo: "Kralj Mida ima magareće uši." Odmah je zatrpao rupu, ali je na tom mjestu iznikla trska koja je to došapnula drugoj trsci. Uskoro su i ptice čule novost i prenijele je čovjeku koji je razumio njihov jezik. Od toga dana, svugdje se moglo čuti: "Kralj Mida ima magareće uši!".