LUKO PALJETAK
(Iz knjige Miševi i mačke naglavačke)

Jedna je mačka glasovir svirala
i svaku tipku redom je dirala
i napamet je znala note
i topila se od divote.

I svirala je stvari fine
i valcere i sonatine
zanosila se glazbom lijepom
sa dvije, tri i četiri noge
a služila se čak i repom.

Tako je divno gudila
da se i sama čudila.

Jednog je dana tako
svirala cica-maca
kad iznenada lako
cak! - pukne jedna žica
jer glasovir je bio star;
a to je bila strašna stvar.

Mačka dva dana nije spavala
samo je glasovir naštimavala
i tražila je žicu svud;
uzalud bješe svaki trud.