Jedna olovka skupa,
posve nova
i tupa
neprekidno je cvilila
da bi se šiljila,
pa joj se jedan
šiljo smilio
i non-stop je
olovku šiljio,
šiljio,
šiljio,
šiljio,
šiljio,
i šiljio.

Na kraju kad je shvatila
kako se skratila,
silno je patila.
Srce joj i danas
od uzbuđenja zalupa
kad se sjeti divnih dana
dok je bila tupa.