Književni prikaz Ane Đokić 

MOJ STRIČEK AUTOBUSAC

tekst: Ema Pongrašić

ilustracije: Ivana Guljašević

Moji svi!

Moj prijatelj Dado se zove Tomislav. Ali tako se zove i onaj konj sa onim stričekom sa onom krunom (krunu ima striček, a ne konj... a možda je zapravo ima i konj?), pa sam ja svom prijatelju Tomislavu odlučila promijeniti ime.
Pa je tako postao prijatelj Dado.

... Svake godine uoči Božića, negdje oko pet sati popodne, ja se moram sakriti u kupaonicu i tamo pričekati da Djed Mraz Božićnjak ostavi darove ispod bora. Ali prošle godine, dok sam tako stajala u kupaonici i čekala, malo sam provirila. I znate koga sam vidjela kako donosi darove? Svog vlastitog, rođenog, jednog i jedinog tatu!
I tad sam shvatila da je Moj tata  Mraz Božićnjak! I zato budite dobri i slušajte roditelje. Inače ću vas tužiti tati!

Moj Zvjerko je pravo pravcato, najpravcatije čudovište. Ima duge noge, čupavu ljubičastu kosu, jedno veliko oko i oštre zube. On je tu da uplaši sve moje ružne snove. A kad ga se ne prepadnu i usude mi se približiti, on ih POJEDE! Ponekad usred noći čujem tiho mljackanje pored sebe. I znam, to me moj Zvjerko čuva.

Sve moje Mame. Moja mama ima puno imena. Jako puno. Njeno prvo ime je Maja. Tako su je nazvali njeni roditelji dok je još bila jako jako mala. Njeno drugo ime je Dušo. Tako ju je nazvao tata kad su se zaljubili. Gospođa je ime kojim je zovu oni koji je ne poznaju jako dugo. Ne volim kad se mama zove Mater. Tada mi ne dopušta da jedem čokoladu i ne da mi da idem van. Ponekad, obično zimi kad jako zahladi, i kad se razbolim, mama se zove Majka. Vodi me kod doktora i kuha fine čajeve. Ipak mi je najdraža kad je Mama. Mama Mama je uvijek spremna na igru i šalu. Čita mi priče prije spavanja i daje mi pusu da me ujutro probudi. Moja mama Mama je najbolja od svih mojih mama!

Moja Mala Seka se uopće ne zna lijepo igrati. Valjda zato što je premala. Ako crtamo nešto ona uvijek samo bezveze šara. I to uglavnom po stolu ili zidu. Rijetko kad pogodi papir. Ako se igramo barbikama, ona ih ne zna ni lijepo obući ni napraviti im frizure. Samo im čupa kosu i žvače stopala. Otkako sam je ja počela pratiti u vrtić, prestala je plakati za mamom i tatom. Jer joj ja svaki put obećam da ću doći po nju i da ćemo se onda igrati. A i to da će je pojesti Baba Roga ako bude plakala.

Moj striček Autobusac je jako star. To znam  zato što je ćelav. Da nije ćelav, sigurno ne bi bio ni star. Morat ću mu reći da si nabavi neku kosu, pa će opet biti mlad, kao ja.  On vozi moju mamu i mene uvijek kad idemo na tržnicu. Jednog dana, kad budem velika i kad mi ruke narastu dovoljno da mogu primiti ono veliko okruglo što se zove Volan, postat ću teta Autobusica i vozit ću svoga stričeka Autobusca i njegovu mamu na tržnicu kad god će trebati.

Zbirka priča MOJ STRIČEK AUTOBUSAC Eme Pongrašić zabavit će i djecu i odrasle.
Ne samo zato što je pisana s puno humora, već i zato što će u njoj svatko prepoznati - svoju obitelj.

KNJIGA U CENTRU

mpc. 88,00 kn

knjiga se s popustom od 20%  može naručiti kod nakladnika:

KNJIGA U CENTRU

e-mail: Ova e-mail adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili JavaScript

mob: 099/8525065

IGRE NAKON ČITANJA:

Okupite se svi koliko vas ima u obitelji. A onda neka svatko kaže koje bi ime dao i zbog čega, svakome od vas.

Zapamti koja bi tebi imena i zbog kojih tvojih osobina nadjenuli ostali članovi obitelji, a onda nam to napiši i pošalji.

• Dobitnik knjige "Moj striček Autobusac" je Luka Đurović iz Dubrovnika

Luka nam je napisao:

Moje pravo ime je Luka, ali mama me obično zove "moje sve". To je onda kad sam napišem zadaću, kad pomažem mlađem bratu obući cipele, kad čitamo priče, kad mami pomažem pospremiti stol nakon ručka, kad se svi zajedno družimo...uglavnom stalno.
Zna me ponekad nazvati i "zloćko". To je onda kad nešto ružno napravim, ne pospremim svoje stvari za školu ili kad se posvađam sa bratom jer mama ne voli kad se svađamo ili kad mi je soba u neredu.
Ali ipak sam najsretniji kad mi mama kaže: Ti si moje sve.

Pozdrav od Luke !