OKIĆENI BOR: Pogledaj boriću ukrase moje.
Zar nisu krasni? Zar mi lijepo ne stoje?

NEOKIĆENI BOR: Krasni su, krasni.
Ja bih sve dao kada bih poput tebe sjao.

OKIĆENI BOR: Budeš li imao bar malo sreće,
Možda i tebe okite jedno Badnje veče.

PTICA /dolazi do okićenog bora/: Tako sam umorna, daleko sam bila.
Mogu li na tebi odmoriti krila?

OKIĆENI BOR: Jako sam osjetljiv i ukrasa pun,
Potraži radije neki žbun.

PTICA /dolazi do neokićenog bora/: Mogu li sjesti na jednu od tvojih grana?

NEOKIĆENI BOR: Možeš, možeš.
Bit ćeš mi jedini ukras ovih božićnih dana.

PTICA: Varaš  se, boriću, varaš se u svemu.
Tvoj ukras je veliko srce i dobrota u njemu.