- Dobšo jutšo, gošpodine šide. Nišmo špavali, nego šmo višjeli.

- Dobzo, dobzo, gozpodine. Kako zte onda vizjeli ? I ne zrdite ze.

- Ne šrdim še, gošpodine šide, i to baš štoga što šam izvršno višio. Kako ste vi višjeli ?

- Naz zidove ze tako ne pita. Mi ne vizimo kao zto vizite vi, gozpodo zeziri. Mi zpavamo ztojeći, tako zmo uvijek zvježi.

- Šamo nište baš šašvim dobšo šročili šlova našeg imena. Mi šmo Šeširlovski, a ne Zezirlovski.

- Oprozdite to je ztoga zto mi zidovi dozta tezko učimo ztrane jezike. Ne ide nam u zid.