- Mama? A zašto ste se ti i tata svađali sinoć?

- Ajoj, Mirtice... Jesmo li te probudili? Žao mi je ako jesmo.

- Pa, vikali ste jedno na drugo, mama. Ružne ste si riječi rekli, znaš! I to one riječi koje meni branite da govorim jer kažete da su proste. Ja sam se pokrila preko glave da vas ne slušam jer ste baš bili glupi i jedan i drugi. I zašto se svađate zbog novca mama? Ja imam nešto u kasici prasici, od baka što su mi dale za rođendan. Ako vam to dam, hoćete li se onda prestati svađati ti i tata?

- Mirta, znaš da te i ja i tata volimo najviše na svijetu, ali bojim se da to nije tako jednostavno. Mislim da tvoja kasica prasica neće popraviti ono zbog čega se tata i ja češće svađamo u zadnje vrijeme. Oprosti, malo smo se zanijeli i zaboravili da ti možda slušaš i da te to boli. Pokušati ćemo da se to više ne događa. Daj mi sada lijepo ruku jer moramo preko ceste.

- Znaš mama, vi veliki nikada ne slušate nas djecu, jer mislite da mi ništa ne znamo, jer smo mali. Ali ja mislim da znam kako ćete se prestati svađati ti i tata. Hoćeš da ti kažem?

- Hajde, reci mi. Baš me zanima, jer ja ne znam više što da radim, a mislim da ni tata ne zna.

- Evo, ovako, mama. Kad smo ti i ja vani i prelazimo cestu, ti me uvijek držiš za ruku jer ne želiš da se ja izgubim ili da mi se nešto ružno dogodi. To radiš jer me jako voliš. Je li tako, mama?

- Je, ljubavi, baš je tako.

- I zato me držiš za ruku i kad smo u velikoj trgovini, u nekoj gužvi ili u autobusu, a moramo stajati, pa da ne padnem ili da me netko ne sruši. Je li tako mama?

- Je ljubavi, ali svejedno ne razumijem kakve to veze ima sa tatom i samnom?

- Sada ću ti reći, mama. Vidiš, kad biste se ti i tata malo više držali za ruke kad idete negdje, više biste pazili jedan na drugoga. Vi se nikada ne držite za ruke i ne vodite jedan drugoga nigdje. Ti i tata mene vodite svugdje sa sobom i držite me za ruku, ali vi se nikada ne vodite nigdje za ruku. Mislim da vama velikima svakakve gluposti padaju na pamet, samo zato jer se nikada ne držite za ruke. Ti ideš na jednu stranu, tata na drugu i čak si ni ne kažete poslije gdje ste bili. Da ja idem svojim putem i da ti ne kažem gdje idem, ti bi poludjela, mama! Zato me držiš za ruku da mi neka glupost ne padne na pamet. Lijepo uhvati tatu za ruku, a on neka ponekad uhvati tebe, pa idite obavljati skupa te vaše stvari za velike, pa ćete se manje svađati, jer ste sve zajedno obavili. I nitko od vas se ne bi mogao srušiti ili izgubiti jer ga onaj drugi čuva. I ne bi mogao potrošiti bez veze novac, jer ga onaj drugi drži za ruku. Kako ti i tata čuvate mene, tako čuvajte i jedan drugoga, jer se volite. A onda kada se ne možete držati za ruku, kada morate biti odvojeni, kao kad sam ja u školi bez vas, kad dođete kući, sve si lijepo ispričajte što vam se dogodilo. I ja vama moram svaki dan sve ispričati, čak i kad mi se ne da. Ali znam da vam je to važno jer me volite. I čiča miča, gotova je priča. Kužiš mama?