- Mama... Zašto sam ja sama? Mislim, ja bih brata ili seku, još bolje seku. Dečki se samo tuku u vrtiću.
- Zlato moje, morati ćeš se strpiti malo za brata ili seku jer nemamo novaca.
- Novaca, mama? Zašto? Zar je jedna beba jako skupa?
- Pa, je.
- A jesam ja onda bila jeftina, kad mene imate?
- Ma lijepa moja, nismo te platili. Beba je skupa jer joj puno stvari treba kupiti. I pelene i kolica i hranu i robicu i još puno, puno toga.
- A meni ste sve to mogli kupiti?
- Jesmo, tebi još kupujemo, ali tata je ostao bez posla i više ne dobiva plaću. Imamo samo za tebe, a za bebu nemamo. Kad tata opet dobije posao, onda ćemo razmisliti o tome. Razumiješ sada?
- Razumijem, mama. Ali ako ja obećam tebi i tati da vam više neću biti jako skupa, mislim, da više nećete trošiti na moj sladoled, lizalice i takve stvari, hoćeš li onda imati za bebu?
- Ne znam... Nije ti to tako jednostavno.
- Meni je. Ti si mi rekla da je djecu najvažnije voljeti. A to ništa ne košta! Ja ću seku jako voljeti i još neću biti toliko skupa. Imaš i moju robicu kad sam bila beba, i krevetić i sve... Daj, mama...
- Razgovaraj sa tatom o tome, pa ćemo vidjeti.
- Tata, ja bi bracu ili seku.
- To ti samo mama može dati.
- Mamaaaa! Tata je rekao da mi ti daš bebu.
- Najprije beba treba doći u trbuh, a onda kad u trbuhu naraste, onda se rodi. Ne mogu ti je tek tako dati.
- Ma, znam da treba doći najprije u trbuh. Ti je stavi u trbuh, ja ću štedjeti, pa kada se rodi, ja ti dam za pelene. Evo, teta Slavica mi je dala za čokoladu. Evo ti to odmah sada!
- Ti stvarno tako jako želiš bracu ili seku?
- Jako, jako, jako... I ne brini, beba neće biti skupa. Ja ću stalno svima govoriti kako jako volim čokoladu!