TATA NE MOŽE BITI KAO MAMA?
Mali Filip se jednog dana naljutio na neke tete kad ih je čuo kako pričaju u stilu: "Mame su ipak prve. Tata nikad ne može zamijeniti mamu."
Jako mu je nedostajao njegov tata, jer je radio daleko, u stranoj zemlji pa ga je imao potrebu braniti. Ustao je i onako mali, važno dignuo prst u zrak i rekao:
- Ne, tata nikad ne može biti kao mama, zato jer je on... tata!
On je muško, nije žensko kao mama, zato ni ne može biti kao mama. On me nosi visoko na ramenima kako bih bio velik i vidio svijet. On popravlja stvari po kući i moje autiće na baterije. Kad idemo u park, mama samo viče: "Pazi, past ćeš!" - kad god se poželim penjati ili potrčati malo brže, jer se boji za mene, dok me tata uči koju nogu trebam prebaciti i kako se držati da se uspijem na nešto popeti. On ne kuha, ali nas hrani tako što radi jako daleko da bi donio kući novac. I, nije ga baš previše briga hoću li se uprljati, jer kad se igraš, i kad ti je lijepo, nikako ne možeš ostati čist. Tata samo kaže: "To će ionako mašina oprati."
Zove me: "Junače moj" - jer se junaci svega manje boje. A, kad dođe s dalekog puta, uvijek pita: "Jesi li pazio na mamu i sestru, junače?" - jer su junaci hrabri, i paze na svoje žene.
Uči me kako baratati čekićem da si ne lupim prste jer to jako boli, probao sam. I, kako se služiti odvijačem da dođeš do onoga unutra kako bi mogao to popraviti ako se pokvari. Ja sam muško kao i on pa moram to znati. Jako volim svoju mamu, ona je jako dobra mama. Ali, ona je mama, nije tata. Isto tako volim svog tatu, jer on je najbolji tata na svijetu, i nikad neće biti kao mama, jer on je tata. Kužite? Oboje su prvi!
Tete su ga u čudu pogledale i uputile mu onaj pogled: "Ma, što mali zna..." On im je mirno odvratio: "Ja to znam jer živim već sedam i pol godina s oboje."
Jako mu je nedostajao njegov tata, jer je radio daleko, u stranoj zemlji pa ga je imao potrebu braniti. Ustao je i onako mali, važno dignuo prst u zrak i rekao:
- Ne, tata nikad ne može biti kao mama, zato jer je on... tata!
On je muško, nije žensko kao mama, zato ni ne može biti kao mama. On me nosi visoko na ramenima kako bih bio velik i vidio svijet. On popravlja stvari po kući i moje autiće na baterije. Kad idemo u park, mama samo viče: "Pazi, past ćeš!" - kad god se poželim penjati ili potrčati malo brže, jer se boji za mene, dok me tata uči koju nogu trebam prebaciti i kako se držati da se uspijem na nešto popeti. On ne kuha, ali nas hrani tako što radi jako daleko da bi donio kući novac. I, nije ga baš previše briga hoću li se uprljati, jer kad se igraš, i kad ti je lijepo, nikako ne možeš ostati čist. Tata samo kaže: "To će ionako mašina oprati."
Zove me: "Junače moj" - jer se junaci svega manje boje. A, kad dođe s dalekog puta, uvijek pita: "Jesi li pazio na mamu i sestru, junače?" - jer su junaci hrabri, i paze na svoje žene.
Uči me kako baratati čekićem da si ne lupim prste jer to jako boli, probao sam. I, kako se služiti odvijačem da dođeš do onoga unutra kako bi mogao to popraviti ako se pokvari. Ja sam muško kao i on pa moram to znati. Jako volim svoju mamu, ona je jako dobra mama. Ali, ona je mama, nije tata. Isto tako volim svog tatu, jer on je najbolji tata na svijetu, i nikad neće biti kao mama, jer on je tata. Kužite? Oboje su prvi!
Tete su ga u čudu pogledale i uputile mu onaj pogled: "Ma, što mali zna..." On im je mirno odvratio: "Ja to znam jer živim već sedam i pol godina s oboje."
Vesna
