- A, zašto ti meni stalno lažeš mama?
- Kako to misliš da ti lažem? Što ti ja to lažem?
- Pa, lažeš mama, kad mi kažeš da će mi doći veliki vuk ako budem zločest.
- A zašto ti misliš da neće doći vuk kad si zločest?
- Zato jer ja nisam ni Crvenkapica ni praščić. Ja sam Darko i nikada nisam pričao s nekim vukom kao oni, pa vuk onda ne može znati gdje ja stanujem. A poznaješ li ti, mama, nekog vuka?
- Pa, i ne baš...
- Evo, vidiš, onda mu ni ti ne možeš reći gdje ja živim.
- Dobro Darko, ali to što ne poznajemo ni jednog vuka, to ne znači da smiješ biti zločest i ne slušati mamu i tatu.
- Ne, ali i ti si zločesta jer mi lažeš. Lagati je ružno. Ako mi budeš lagala, ja ću onda zvati policajca da dođe po tebe, jer ja poznajem jednog. Od Maria tata je policajac.
- Ma, nemoj... A kako ćeš ga zvati?
- Telefonom, da dođe po tebe.
- Aha... A ako me policajac odvede, tko će te onda čuvati, tko će ti kuhati, pričati priče i voziti te autom u vrtić?
- Tata.
- Tata radi. On ne može.
- Onda policajac. Njima je posao da nas čuvaju.
- Ni on ne može. Njemu je posao da hvata lopove, a ne da čuva malu djecu.
- Onda Rex! On će me čuvati.-
- Dušo, Rex je pas. Možda će te i čuvati, ali ti sigurno neće znati napraviti doručak ujutro i odvesti te autom u vrtić.
- A, dobro onda... Neću zvati policajca... Ali, nema više vuka mama!
- Dogovoreno. Nema više vuka. A ti ćeš svejedno paziti da budeš dobar?
- Hoću. Ako mi pobjegne da budem malo zločest, ti nemoj opet lagati da ćeš zvati vuka.
- Neću sine.
- I mama... Nećemo ovu subotu u Zoološki vrt.
- Zašto ne?
- Malo prečesto idemo, pa bi onaj vuk tamo mogao skužiti gdje stanujem jer ti i tata stalno nešto pred njim pričate.