Moja je mama danas nešto tužna. Pravi se da nije, ali mene moja mama ne može prevariti, iako ona misli da može.

Ne znam zašto veliki misle da nas djecu mogu prevariti. Čula sam je neki dan kako tiho kaže susjedi: "Moja ti je Dorica kao mali radar. Točno zna kad nešto nije u redu. Kad sam ja nervozna, onda je i ona, koliko god to ja pokušala pred njom sakriti." Eto!

Vidim ja... Drukčije hoda, nekako zamišljeno zastajkuje, više je šutljiva, malo je čak i smotana jer je zaboravila da je danas mom prijatelju Kreši rođendan pa mu ništa nije kupila za poklon, iako je znala da sam pozvana na proslavu. Onda smo trčale u zadnji čas u trgovinu.

Susjedi je lagala da ne može sa njom popiti kavu jer nema vremena, a imala je jer je buljila u televiziju dok je s njom pričala na mobitel, a na televiziji je bila neka serija koju ona inače ne gleda.

Moja je mama često tužna u zadnje vrijeme. Ne znam točno zašto.
Možda zato jer se moj tata opet oženio. Možda zato jer radi u nekoj trgovini i čujem je kako često sa prijateljicom priča o novom šefu kao o "nekome kome nitko nije važan osim njegovog bankovnog računa", a možda i zato jer mi je po prvi put morala priznati da mi ne može kupiti tenisice kakve ima Mirna, jer ona nema novaca koliko ima Mirnina mama.

Ja već idem u treći razred i jako volim svoju mamu i nisam više mala. Kad je mama tužna, i ja sam tužna. Kad je ona nervozna, i ja sam nervozna.
Imamo samo jedna drugu.

I ja sam njoj prešutjela da mi se danas Tanja rugala jer nemam mobitel. Nisam joj rekla ni da mi se Ružica smijala jer nemam bicikl za velike, nego onaj stari, u čiji volan mi koljena lupaju kad pedaliram.

Nisam joj rekla ni da sam čula kako je baki rekla da će možda ostati bez posla jer je neki "višak", i da ne zna kako će onda dalje. Ne znam kako moja mama ikome može biti višak. Moja je mama meni sve! I kako joj onda netko može reći da je višak? Taj koji joj je to rekao, sigurno je ne poznaje i sigurno nije dobar. Da ga poznajem, ja bih mu rekla: "Moja mama nije višak! Ona je jako dobra. Toliko dobra, da me svakog dana budi i uspavljuje s pusom. Imaš li ti pusu od nekoga svaki dan? Ja imam! Od svoje dobre mame!"

Moja je mama tužna. I ja sam, mada se pred njom pravim da nisam da je ne rastužim još više.

Ne znam kako da joj pomognem. Jedino što mi je palo na pamet, je da je čvrsto zagrlim i da joj kažem; "Ne brini mama! Ja ne trebam ni novi mobitel ni bicikl. Nije to toliko hitno! Kupit ćeš mi kad se budeš opet smijala i hodala malo brže, kao prije. A dotle, ja ću ti crtati vesele crteže koje ti voliš lijepiti na frižider. Jesi li vidjela da je susjedova maca rodila četiri malene, šarene, bebe mačiće? Toliko su slatki da ih moraš ići sa mnom pogledati. Može?"

Mama me čvrsto stisula uz sebe i rekla: "Može.Ti si moje sunce!" Malo su joj pobjegle suze.

Ne bojim se. Znate zašto? Jer se previše volimo da bismo dozvolile da netko od nas dvije bude jako dugo tužan.